18

PROMOCIJA KNjIGE PROROK MILOŠ MILOJEVIĆ: REAFIRMACIJA ISTORIJSKE LIČNOSTI MILOJEVIĆA

Na promociji knjige o Milošu Milojeviću govorili su direktor Centra za kulturu „Filip Višnjić“ Predrag Vujević, autor Dragoljub Mirković, novinar Vladimir Mitrić i poznavalac istorije Saša Ćirković.

На промоцији књиге о Милошу Милојевићу говорили су директор Центра за културу „Филип Вишњић“ Предраг Вујевић, аутор Драгољуб Мирковић, новинар Владимир Митрић и познавалац историје Саша Ћирковић.

Вујевић је рекао да је књига „отворила дубину, ширину и висину српске прошлости и њених драгоцјености које су остале затамњене“ и поручио да „овакво истраживање и стваралашто даје нови сјај нашем роду зарад његове свјетлије и садашњости и будућности“.

Владимир Митрић говорио је о доприносу аутора нашем друштву. Истакао је да је Мирковић дао велики допринос култури нашег друштва, од монументалног споменика на Гучеву рускињи Дарји Александровној Корокбини до покретања иницијативе за обиљежавања мјеста рођења Јована Цвијића. Митрић је прочитао рецензију протођакона др Љубомира Ранковића, уредника „Гласа Српске“ из Шапца, који је истакао да је одличан наслов књиге који садржи ријеч-пророк.

„Пророк, у библијском смислу и контексту, није само онај који `предвиђа будућност`. Пророк је, пре свега, онај који тачно и непогрешиво осветљава и тумачи садашњост и актуелне знаке времена, ради поузданијег хода и оријентације будућности“, написао је Ранковић.

Драго Мирковић у књизи о Милошу Милојевићу, рођеном Мачванину, по Ранковићевим ријечима, свједочи великом српском историчару, писцу, пјеснику, полиглоти, патриоти, научнику и академику, свједочи да историја мора, најприје и изнад свега, да има опредјељење за истину по сваку цијену, а историчар мора посједовати свијест да је историја као истинити сведок и сапутник снажан мотивациони чинилац у животу појединца и целог народа.

Саша Ћирковић говорио је о биографији Милоша Милојевића, који је, према његовим ријечима био скоро забрањен у српским академским круговима тог и данашњег доба.

„Милојевић после завршеног права на Београдском лицеју, као најбољи студент, добија стипендију и одлази на студије у Москву. У Москви упоредо похађа три факултета: право, историју, филологију. Након тога Милојевић се враћа у Србију и постаје професор на Богословији, гдје се образују учитељи и свештеници из до тада неослобођених дијелова Србије. У српско-турском рату Милојевић предводи устанике, добровољце који су прошли кроз школу у којој је он био професор, због чега касније бива одликован од стране Краља Милана. Убрзо након Берлинског конгреса, због свог учења о српском народу, бива премјештен из Београда у Лесковац, да предаје историју у нижој гимназији“, рекао је Ћирковић.

Ћирковић је закључио да је Милојевић све ово вријеме био забрањен јер је тврдио да смо аутохтони на балканском простору, што је у супротности са германско-нордијском теоријом о насељавању Словена у VII вијеку.

Аутор књиге Драго Мирковић рекао је да му је драго што је дао свој допринос враћању Милојевићевог дјела на мјесто које му оправдано припада, а које је неоправдано скрајнуто.

Књига је до сада представљена у Народном позоришту у Шапцу у оквиру манифестације „Видовданска лоза“, у Саборној цркви у Шапцу, храму Светог Прокопија у Лозници и на сајму књига у Београду. Угљевик је прво мјесто у Републици Српској на коме је књига промовисана.